Svijet Automobila - Srbija

Evropski kvalitet do kraja 2012.

Od 100 rangiranih zemalja, Srbija se po kvalitetu goriva nalazi na 93. mestu, uz Panamu, Urugvaj, Kirgistan i Tadžikistan, što je pad za dva mesta u odnosu na kraj prošle godine, utvrdio je Međunarodni centar za merenje kvaliteta goriva iz Vašingtona.

Prema podacima sa liste koja se formira poređenjem zakonski dozvoljene količine sumpora i stvarnog stanja, najkvalitetnije gorivo imaju Nemačka i Japan, treće mesto dele Austrija, Danska, Estonija, Finska, Mađarska i Švedska, dok su se na devetom rasporedile ostale zemlje iz Evropske unije zajedno sa Albanijom.

Odmah iza, nalaze se Hong Kong, Hrvatska i Makedonija, a od ostalih zemalja iz okruženja, Crna Gora se između dva merenja popela za 50 mesta, jer gorivo uvozi, pa je u prethodnom periodu promenila zakonsku regulativu zbog čega je dospela na 41. dok je Bosna i Hercegovina na 50. mestu.

- Anketa Centra ne odražava pravo stanje na tržištu, u prvom redu zbog toga što rangiranje vrši samo na osnovu prisustva sumpora dok ostale parametre kvaliteta ne uzima u obzir. S druge strane, ona prevashodno posmatra promene u regulativi za poslednjih šest meseci, zbog toga se neke zemlje, koje su davno usvojile euro standarde kvaliteta, ne pomeraju sa prvih pozicija. Kada je o Srbiji reč, mi jesmo napravili veliki pomak u kvalitetu goriva, ali se to u ovakvoj anketi ne odražava. Naime, mi smo poslednjom izmenom Pravilnika o kvalitetu, u decembru prošle godine, ukinuli mogućnost stavljanja u promet goriva koje sadrži olovo, u upotrebu je uveden i evro BMB 95, gorivo evropskog kvaliteta sa većim oktanskim brojem, što bitno menja sliku o stanju na našem tržištu. Međutim, deo o sumporu nije razmatran, jer je u toku modernizacija rafinerije u Pančevu kojom će do kraja naredne godine tek biti moguće da se u benzinu smanji sadržaj te supstance. Ipak, trebalo bi napomenuti da sadašnja regulativa dozvoljava da u toj vrsti benzina bude prisutno 650 miligrama sumpora po kilogramu, ali ne znači i da se tolika koncentracija nalazi u gorivu - kaže za Danas Dragoslava Stojiljković, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu (Laboratorija za goriva i sagorevanje).

Ona dodaje da je Srbija usvojila evropske standarde o kvalitetu goriva, ali da oni nemaju obavezu primene sve dok se ne propišu Pravilnikom. U ovom trenutku, kada je o sumporu reč, Pravilnik dozvoljava dva kvaliteta. Jedan je pretežno uvozni, „evropremijum BMB 95“ koji je u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima i koji već proizvodi NIS i drugi - „premijum BMB 95“, koji je isključivo domaće proizvodnje i on sadrži sumpor, jer naša rafinerija u ovom trenutku ne može u procesu proizvodnje da ga smanji na potreban nivo. Dakle, Pravilnik sprečava da se uvezu goriva koja nisu u skladu sa usvojenim standardima, a istovremeno ograničava upotrebu te vrste domaćeg benzina do kraja 2012. godine, kada će početi proizvodnja po savremenom tehnološkom procesu, objašnjava Stojiljkovićeva.

I stručnjaci imaju razumevanja za poziciju na začelju kolone, a prema rečima Rajka Kovića, generalnog sekretara Udruženja benzinskih pumpi Srbije, i potvrđuju da je glavni krivac nasleđena tehnologija koja je u svetu zamenjena savremenijim metodama.

- Problem je najizraženiji u sezoni poljoprivrednih radova, kada rafinerija isporučuje 60 odsto dizel i goriva B-2 i BMB, dok eurodizel, koji se najvećim delom uvozi, čini samo oko 40 odsto potrošnje. Očekuje se da do kraja naredne godine budu završeni pogoni hidrokrekinga u pančevačkoj rafineriji, koja je glavni snabdevač na domaćem tržištu, i tada će situacija biti znatno povoljnija - kaže Ković i podseća da je ta tehnološka investicija, vredna više od pola milijarde evra, ugovorna obaveza koju je Gasprom preuzeo prilikom kupovine NIS-a.

Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora AD Nafta, potvrđuje da kvalitet pojedinih vrsta domaćeg goriva nije ni blizu evropskih standarda, ali ukazuje i da u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se stanje promeni.

- Srbija je jedna od poslednjih zemalja koja je izbacila olovo iz procesa proizvodnje, tek prošle godine, dok je u SAD to učinjeno pre dvadeset godina, u evropskim zemljama pre 15 a neke od istočno-evropskih država počele su proizvodnju bezolovnog benzina pre sedam-osam godina. Novim tehnologijama se iz sastava goriva izbacuje i sumpor, jer je utvrđeno da je reč o opasnom zagađivaču koji šteti i životnoj sredini i motoru automobila, ali kod nas još nema uslova da se uvede moderniji sistem. Dodatni problem je što mi uvozimo uglavnom rusku i kazahstansku naftu, koja ima visok procenat sumpora, od šest do 12 odsto - kaže Atanacković i potvrđuje da se gorivo euro 4 i euro 5, bez primesa sumpora, iz domaće rafinerije može očekivati do kraja naredne godine.

Naš sagovornik kaže da je jedan od uzroka što se u Srbiji prodaje gorivo lošeg kvaliteta i nedostatak adekvatne kontrole, a država još uvek nije spremna ni da izdvoji novac kako bi obezbedila nezavisnu instituciju za taj posao, niti da uvede oštrije sankcije za one koji ne poštuju standarde.

- Jedan od poražavajućih podataka, iznet prošle godine na skupu koji je okupio predstavnike NIS-a, benzinskih pumpi i državnih inspekcija, jeste da je tokom 2010. uzeto svega oko 50 uzoraka na prodajnim mestima, a njihovom analizom utvrđeno je da u većini slučajeva sadrže primese koje ne pripadaju gorivu. Problem je i to što se ne kontroliše ni gorivo koje izlazi iz rafinerije, niti ono koje se prodaje na pumpama, a većina ljudi iz ove branše još se seća da je do pre nekoliko godina, specifikacija sastava koja bi trebalo da prati svaku cisternu, u rafineriji samo preštampavana - podseća Atanasković.

U NIS-u kažu da je kod njih kontrola kvaliteta zaokružena i da se obavlja u akreditovanim laboratorijama, a obuhvaćen je proces od proizvodnje i prerade, preko transporta do maloprodajnih objekata.

- Praktično, iz rafinerije ne može da izađe ni najmanja količina goriva bez dokumenta koji potvrđuje deklarisani kvalitet. NIS ulaže u osavremenjivanje laboratorijske opreme i uvodi nove metode ispitivanje, što uz kontrolu na benzinskim stanicama obezbeđuje sigurnost kupcima. Takođe, u Rafineriji nafte Pančevo u toku je proces modernizacije, vredan 540 miliona evra, a po završetku te investicije svi derivati koji se budu proizvodili u novom tehnološkom kompleksu, biće sto odsto evro kvaliteta, s oktanskom vrednošću 95, i sadržajem do 10 mg sumpora po litru - ističu u NIS-u.